OSNOVNI PRINCIPI AIKIDOA

„OSNOVNI PRINCIPI AIKIDOA “ – Jelena Vrzić 6th DAN AIKIKAI HOMBU DOJO

 

Uvod

Kada se ai prihvati sa značenjem harmonije i ljubavi, aikido se može praktikovati samo bez primene sile (udaraca ili bola na mestima na kojima se ostvaruje poluga).  Uke se postaje napadom, početnim impulsom koji tori amortizuje i koristi da ga uneravnoteži, održavajući  to stanje ukea tokom cele tehnike.  Tori oblikuje zajedničko kretanje, menjanjem položaja težišta, koristeći samo onoliko snage, koliko mu je inače potrebno za sopstveno kretanje.

Veština Torija se zasniva na prefinjenom osećaju , kako da kretanje tela ukea prisajedini svom kretanju, prostim kontaktom ili sistemom poluga, najčešće na šakama, laktovima ili ramenima. Tori kontroliše ukea i oblikuje zajedničko kretanje , u elegantne, mahom kružne i spiralne forme.

Efikasnost aikidoa kao borilačkog sistema, je u neprekidnom fluidnom kretanju, u kome uke nikada ne dostiže stabilnost, već osciluje na njenoj granici.

Aikido tehnike predstavljaju komunikaciju dva centra (HARE) , dok su ostali delovi tela, samo veza izmedju njih. Tokom izvodjenja aikido tehnika  postoji proces pri kome se dve energije ujedinjuju , postojeći neko vreme kao jedna , nakon čega se ponovo razdvajaju, bez postojanja poraženog i  pobednika, bez bola i dominacije. Ostaje samo zadovoljstvo što smo dotakli energiju drugog bića , sjedinjavajući se sa njom.

Zar to nije isti princip koji vezuje našu dušu i telo stvarajući život?

Ja tako vidim aikido i duboko verujem u to.

Osnovni principi aikidoa

  1. Filozofija i umetnost aikidoa se u tehnikama manifestuju kroz kontrolu kretanja i stabilnosti partnera (ukea) u kojoj ne postoji ideja sukoba ili prinude. Istinska veština je u ostvarivanju toga na nenasilan način
  2. Kretanje uvek postoji  u nama, čak i kada prividno mirujemo . To kretanje najbliže možemo opisati kao kretanje vode, talase – jodo ho . Ono je neophodno za pravovremenost reakcija i uklapanje u kretanje ukea.
  3. Povezivanje torija  sa partnerom (ukeom) započinje pre nego što se on pokrene t.j. tori  poziva ukeov napad postavljenjem tela u položaj koji  ukeu ne ostavlja mnogo mogućnosti . Veza izmedju  torija i ukea se ne prekida sve do završetka tehnike t.j. do bacanja ili imobilizacije.
  4. Od najvećeg  značaja je da se napad posmatra kao bilo koje drugo kretanje u koje se uklapamo, znači da ne postoji  ideja odbrane koja sama po sebi može poremetiti naš balans i  stvoriti osećaj suprostavljenosti .  Tori  zadržava  kontrolu nad osećanjima i mislima ( andjo daza )
  5. Napad  se uvek amortizuje ,  tako što se najveći deo energije poput gromobrana sprovodi u zemlju ili propušta , dok se preostali deo koristi za održavanje neravnoteže ukea.
  6. >Tori se ne vezuje za ukea pogledom  ni mislima , već samo osećajem sjedinjenog kretanja, svestan ukeove pozicije kao bilo kog drugog dela sopstvenog tela. Tori okreće glavu i centar  u pravcu u kome želi da se kreće zadržavajući  prirodan odnos delova svog tela . Najveći značaj ima prirodan položaj ramena, laktova i šaka.
  7. Torijev kontakt treba da bude gotovo neosetan za ukea , a tokom vodjenja , nijedan mišić ruku ne bi trebalo da bude u tenziji. Ruke služe samo za prenos kretanja torijevog centra na ukeov centar. Tori nikad nema čvrst kontakt (hvat )sa ukeom zato što se na mestu hvata  prekida mogućnost da se oseti celo ukeovo telo kao deo sopstvenog .
  8. Tori nikada ne koristi obe ruke na isti način , tj. njihovo delovanje tokom kontakta i vodjenja se smenjuje što uneravnotežuje ukea . U suprotnom,  uke nalazi  oslonac u toriju.  Da bi se održala stabilnost tela u kretanju neophodno je postojanje antagonističkih sila tj. sila istog pravca suprotnog smera.
  9. Torijeve ruke se uvek nalaze u zoni ispred njegovog centra  i imaju najčešće blago zakrivljen oblik ( katana imitira taj oblik tj. prirodan položaj  ruke u opuštenom stojećem stavu. )  Ovo se uvežbava kroz ikjo undo .
  10. Poluge na zglobovima služe isključivo da se ostvari kruta veza izmedju ukeovog i  torijevog centra, a ne da bi se uke usled bola u zglobu prisilio na kretanje. Veliki je broj slučajeva kada je  prisila bolom neefikasna, istovremeno  svaka vrsta prinude je u suprotnosti sa filozofijom aikidoa.
  11. Tokom tehnike za torija je važno da ima kontrolne tačke u kojima definiše pravac  kojim uke pokušava da povrati ravnotežu, tj.  da prepozna  nameru ukea  i to iskoristi za njegovu dalju destabilizaciju. Možemo reći da tori i uke vode dijalog koji rezultuje kretanjem nalik talasu koji se izdiže i spušta pomerajući se levo i desno, umesto da bude jedna ravna linija.
  12. Tori osim kontrole energije i položaja  ukea na kome radi tehniku, treba da ima kontakt i sa energijom ostalih osoba oko sebe, svestan njihove pozicije i kretanja.
  13. Držeći ukea u neravnoteži , tori uvek poštuje princip , da je položajem tela u odnosu na ukea  van domašaja sledećeg napada tj. da ga uke ne može dosegnuti bez da napravi korak. Zato je tori uvek bezbedan.
  14. Tokom tehnike, tori izbegava velike amplitude u kretanju ruku, za razliku od kretanja nogu i centra , trudeći se da ne odiže svoja stopala mnogo od tla i skoro se uopšte ne oslanja na pete.
  15. Glava torija se uvek nalazi  iznad kukova , a pri provlačenjima uvek prednjače ledja ( kao primer mogu poslužiti tehnike učikaiten i šihonage).
  16. Za aikido je izuzetno važno,  obratiti pažnju na vežbe koje unapredjuju pokretljivost tela kroz razgibanost  i elastičnost , jer to rezultuje  energetskim balansom  i potpunom slobodom u kretanju .
  17. Odluku o tome koji partner je uke , donosi  prvi napad tj. uke započinje napad nakon provokacije , dajući tako materijal  (energiju) partneru da gradi tehniku.
  1. Ideja o ulozi ukea je najvažniji uzrok razlika u školama aikidoa. Moje mišljenje je da uke nastoji da uspostavi ravnotežu i preuzme ulogu torija, bez stvaranje kontrapozicije ili pasivizacije, jer tada u nedostatku napada,  (energije koja se oblikuje u tehniku) , tori mora da menja pristup i izlazi iz okvira aikidoa. Uke takodje nije samo neko ko se zaleće sa idejom da napadne  torija, već osoba sa poznavanjem veštine aikidoa,  koju koristi da preuzme kontrolu nad kretanjem partnera (torija).
  2. Osnovu aikidoa čini rukovanje mačem, zbog čega se korišćenjem  bokena (drveni mač),  mogu korigovati mnoge nepravilnosti tokom izvodjenja tehnika i  ostvariti veliki broj varijanti svake od njih .
  3. Izuzetnu važnost za razvijanje koordinacije pokreta ima rukovanje sa štapom (jo) , koji se može koristiti i kao produžetak ruke radi razumevanja principa da tori ne sme koristiti snagu ruku jer je primenom  sile u ovom slučaju,  tehniku nemoguće izvesti.
  4. Aikido počinjemo da radimo onda kada smo sposobni da osetimo ukeovu nestabilnost i ostvarimo kontrolu  kroz nenasilni kontakt. Ovo se postiže dugotrajnim upornim vežbanjem, meditacijom i vežbama za povećanje osetljivosti čula kao i iskustvom kontakta sa što većim brojem različitih partnera. Takodje je od ogromnog značaja sve vreme imati kontrolu disanja i toka energije koje nazivamo kokju . Na taj način naša energija je uvećana,  a disanje uvek stabilno , dajući konstantan ritam tehnici.

* * * * *

Bez obzira na razlog zbog kojeg smo se zainteresovali za aikido, bavljenje aikidoom bi trebalo da nas dovede do harmonije u  nama samima i svime što nas okružuje,  povezujući nas fizički i duhovno.

 „Osnovni prinicipi aikidoa“  Autor : Jelena Vrzić 6th DAN AIKIKAI HOMBU DOJO

MORE INFO ABOUT JELENA VRZIĆ  6th DAN AIKIKAI HOMBU DOJO  – link  https://jlpertz.home.xs4all.nl/Jelena-Aikido/Aikido-Jelena.htm

 
 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

4 + 15 =