Pravila treninga Moriheja Uešibe

1. Aikido u jednom jedinom udarcu rešava pitanje života i smrti i zato učenici moraju pažljivo da slede učenje instruktora i da se ne takmiče u tome ko je jači.

2. Aikido podučava kako se može izboriti sa više neprijatelja. Učenici moraju da vežbaju budnost za napad koji ne dolazi samo spreda, već sa svih strana i otpozadi.

3. Treninzi uvek treba da se vode u prijatnoj i radosnoj atmosferi.

4. Instruktor podučava samomaliaspekt veštine. Njenu mnogostruku primenu mora da otkrije svaki učenik kroz stalnu vežbu.

5. U svakodnevnom vežbanju počinje se sa zagrevanjem tela, a nastavlja sa intezivnijem vežbanjem. Nikad se ne forsira bilo šta neprirodno ili neracionalno. Ako se ovo pravilo sledi onda se čak ni stariji ljudi neće povrediti i vežbaće u prijatnoj i veseloj atmosferi.

6. Svrha aikidoa je da vežbači istreniraju um i telo i postanu iskreni i ozbiljni ljudi. Pošto se sve tehnike prenose sa osobe na osobu nemojte ih nasumice otkrivati drugima jer ih mogu  zloupotrebiti.

 

Dodatak pravilima:

1. Pravilni aikido se nikad ne može savaldati ukoliko se striktno ne sledi instruktorovo učenje.

2. Aikido se, kao borilačka veština, usavršava budnošću za sve što se dogadja oko nas i ne ostavlja prostor za ranjivost.

3. Kada napredujete u vežbanju ono postaje toliko radosno i prijatno da se ne obazirete na bol.

4. Ne budite zadovoljni onim što ste naučili u dodjou jer svako mora da se stalno preispituje, da eksperimentiše i razvija ono što je naučio.

5. U vežbanju se ništa nikada ne treba forsirati neprirodno i nerazumno. Svako treba da ima trening koji odgovara njegovom telu, fizičkoj kondiciji i godinama starosti.

6. Cilj aikidoa je da razvije istinsko biće čoveka, a ne da služi za ispoljavanje ega.

Preuzeto iz knjige „Aikido učenje Moriheja Uešibe“

Kratka istorija borilačkih veština u Japanu

U Heian periodu (794—1185) osnovne veštine japanskog ratnika bile su jahanje i streličarstvo, ali kako je vremenom pešadija postajala sve brojnija, dominantnu ulogu prevashodno preuzima korišćenje mača, helebarde, koplja kao i borba golim rukama. U poznatoj literature i urbanoj mitologiji japanskih borilačkih veština svi vidovi duhovnog i religioznog u njihovoj modernijoj varijanti pripisuju se uticaju Zen budizma. Tokom Muromaći perioda (1392 – 1573), zen meditacija postal je popularna među feudalnim gospodarima kao način na koji su njihovi ratnici pripremali svoj um za borbu. Continue reading “Kratka istorija borilačkih veština u Japanu”