KiNoRenma: vežbe meditacije, istezanja i disanja

Razmislite o sebi. Koliko puta ste osetili da vam telo poručuje bolom, umorom, ukočenošću, groznicom, ili otežanim disanjem da želi više pažnje od vas, da mu je potrebna nova energija, odmor od obaveza, mir u kome će moći da vam se obrati i od vas dobije odgovor?! Ceo život provedemo dišući, pa ipak, većina taj proces, najvažniji za sva živa bića, ostavlja neistraženim i u domenu nesvesnog. Čovek je jedini u stanju da svesno kontroliše disanje, zaustavlja ga, ubrzava ili usporava.Vitalnost ljudskog tela odražava se kroz pokrete maksimalnih amplituda, kao pokretljivost. Istezanje mišića, tetiva i ligamenata koji čine zglobove daje telu vitalnost, jer se cirkulacija  i bolja ishrana svih ćelija direktno odražava na zdravlje celokupnog organizma.

Continue reading “KiNoRenma: vežbe meditacije, istezanja i disanja”

Dopunske veštine

Tehnike Aikidoa su nastale iz pokreta i kretanja pri rukovanju mačem i štapom (kopljem). Zato, da bi se ostvario osećaj preciznosti i stabilnosti u aikido tehnici, neophodno je učenje i uvežbavanje osnova ovih veština. Tom prilikom oružije zamenjuje ukea u tehnici, te se harmonija ostvaruje sa njim. Ono postaje deo ruke u kojoj se nalazi.

Važno je izneti i neke napomene o onom delu Aikido veštine koji posredno, njegov tehnički deo, dovodi u vezu sa osnovnom prirodom pokreta i forme.
Smatra se da je Jagju škola mačevanja imala najveći uticaj na ono što se danas sa mačem uči u okviru aikidoa. Taj segment aikidoa nazivamo ’aiki ken’ (aiki mač). On koristi drvenu varijantu tradicionalnog japanskog mača (katana), koji se naziva ’boken’, ili ’bokuto’. U okviru aiki kena se uče osnovni stavovi i pokreti sa mačem – sekovi i bodovi. Oni se uvežbavaju u okviru individualnih vežbi (suburi), kojih ima sedam, i u okviru vežbi u parovima (kumi taći, ’kumi tachi’), kojih ima šest. Ono što karakteriše rad sa mačem, nije velika raznovrsnost pokreta i kretanja, već stabilnost, smirenost, preciznost, odnosno unutrašnji (duhovni) razvoj.

Štap (đo), u starija vremena koplje, je po svojoj formi daleko slobodniji i raznovrsniji od mača. Kombinacija velikog broja udaraca, prehvata, stavova, bodova, zajedno sa kretanjem mu daju veliku širinu, koja je, spolja gledano, veoma atraktivna. U okviru aiki đoa ovi raznovrsni elementi se, slično aiki kenu, uče i usavršavaju individualnim vežbama (suburi), kao i vežbama u kojima su ti elementi spojeni u određene forme (kate), koje se zatim vežbaju i u parovima (kumi đo).

Ono što je deo učenja veštine korišćenja različitih vrsta oružja, jeste i varijanta u kojoj je jedan od vežbača bez oružja. Uvežbavanje tehnika odbrane u ovom slučaju se primenjuje kako u sklopu vežbi sa mačem i štapom, tako i pri odbrani od napada nožem (tanto). Ovi elementi u radu sa mačem se nazivaju ’taći dori’, sa štapom ’đo dori’, a u okviru tehnika odbrane od napada nožem ’tanto dori’.

Milan Ilić instruktor 4. Dan Aikikai Hombu Dojo

Aikido tehnike

Posle uvodnog i pripremnog, sledi glavni deo treninga, koji u slučaju Aikidoa čine tehnike odbrane. Naravno, ovo je samo uslovno rečeno, radi sistematskog prikaza treninga, jer sadržaji uvodnog i pripremnog dela, mogu ravnopravno biti tema nekog treninga, i njihovo uvežbavanje može imati značajan uticaj na kompletnu veštinu nekog vežbača, baš zbog te tesne povezanosti svih elemenata Aikidoa.

Tehnike odbrane čine spoljnu sliku veštine, i zato se često greši kada se ostali elementi zanemaruju, jer pukim ponavljanjem forme tehnika, bez njihovog duhovnog ispunjavanja, se ne može napredeovati na putu ka krajnjem cilju postizanja harmonije. Ona tada predstavlja samo praznu ljušturu. Continue reading “Aikido tehnike”

Pripremne vežbe

Iako postoji podela i sistematizacija vežbi koji se određenim redosledom primenjuju na treningu Aikidoa, njihov značaj ni u kom slučaju ne može biti manji od onih koje se izvode u glavnom delu treninga, jer predstavljaju njegov sastavni deo.

Pripremne vežbe u Aikido treningu podrazumevaju pripremu lokomotornog aparata za predstojeće napore. Continue reading “Pripremne vežbe”

Uvodni elementi Aikidoa

Sisitematizacija elemenata aikidoa koje, za potrebe podučavanja, predlažu različiti majstori je veoma raznolika. Razlog leži u tome što O Sensei nije imao strogo određene tehnike, ni metodično obučavanje, već je radio prema trenutnoj inspiraciji. Govorio je da je tehnika sve ono što trenutno i spontano izražavaš. Zbog toga su njegovi učenici morali sami da vrše sistematizaciju tehnika, ali i drugih elemenata koje je O Sensei pokazivao. Kako se način rada, pa čak i način izvođenja tehnika menjao kod O Senseia tokom godina, tako su i njegovi učenici koji su u  razlčitim periodima počinjali da treniraju, zajedno sa ličnim doživljajem onoga što od njega vide i primaju, imali različite sistematizacije, pa i nazive pojedinih kretanja i tehnika. Ovakav stav O Senseia se može pojasniti na sledeći način. Continue reading “Uvodni elementi Aikidoa”

Šta je Aikido?

 

Da bi se razumeo Aikido, ako je to u potpunosti uopšte moguće, potrebno je imati na umu specifičnost japanske kulture. Sa jedne strane tu je ogroman uticaj istočnjačke filozofije i religije, koje su, prilagođene japanskom mentalitetu, ušle u sve pore njihovog svakodnevnog života. Sa druge strane tu je i specifičnost jezika, čija metaforičnost i konotativnost otežava razumevanje određenih pojmova, ali koji, s obzirom da često predstavljaju određeno iskustvo ili osećaj, su opravdano takvi. Kad na to dodamo još i borilačku veštinu, odnosno njen tehnički deo, onda je jasno zašto je ucelinjenje definicije Aikidoa veoma nezahvalno, jer što se čovek duže bavi Aikidoom, to mu je teže da ga objasni sa jednom ili dve rečenice. Continue reading “Šta je Aikido?”