AIKIDO – VEŽBANJE U HARMONIJI

AIKIDO – VEŽBANJE U HARMONIJI

“ Šta je smisao bavljenja borilačkim veštinama i zašto je aikido toliko poseban?

Da bi se zadovoljio motiv pobede u obračunu sa drugima, ili postigla efikasnost u samoodbrani, uvežbavaju se različiti udarci, davljenja, poluge, trikovi, razvija snaga i izdržljivost, brzina i neustrašivost. Na treninzima se trpe udarci i zadobijaju povrede, razvija rivalitet koji sa sobom nosi mnoga negativna osećanja, budi agresivnost… Zašto?

 

Uprkos svemu navedenom nemoguće je pobediti sve protivnike i održati fizičke sposobnosti zauvek. Šta se dešava kada se zbog povrede, snaga pretvori u nemoć, toliku da je običan pokret gotovo nemoguć izazov? 

Koliko je smisla u svim danima provedenim u uvežbavanju načina da se neko polomi, onesvesti ili povredi I šta nakon poraza ako samo pobeda daje smisao svemu? Ostaje mržnja i u najboljem slučaju, samo velika praznina u nerazvijenoj duhovnosti, u nedostatku lepote osećanja prema sebi I drugima. Sirova snaga i veština bazirana na njoj samo su moćno oružje uništavanja ponajviše sopstvenih najprefinjenijih osećanja i svesnosti svoje istinske veličine spram sveta u kome postojimo. Čovek je, ma koliko izgledao snažan, zapravo neverovatno lako povrediv, a neshvatanje toga, dovodi kad tad do bolnog budjenja.

Šta je borba?

Da li je to samo sudar dve suprotstavljene sile, ili nadmudrivanje u kome je fizička snaga, tek odraz u ogledalu istinske moći koju poseduje skriveni svet duhovno, koji nas povezuje sa energijom Univerzuma, preko naših čula, emocija i samoospoznaje.

Umetnost borenja, verujem u to, je u nestajanju I pojavljivanju, tako da ne postoji direktna konfrontacija, već navodjenje drugog borca da propadne u prazninu, napadajući fatamorganu sopstvene vizije. Tada se pojavljujemo , samo dodajući teret da praznina u koju pada, bude izvesnija i veća.

Pristup u bavljenju borilačkom veštinom odražava naš pristup životu, način na koji gradimo odnose sa drugima i rešavamo situacije u kojima se nalazimo.

AIKIDO po svom imenu, označava da nije put destrukcije, nanošenja bola i prisile. Moje srce, iskustvo i intelekt, vide aikido kao način održavanja zdravlja gde svaka poluga i pad imaju efekat šiacu tretmana, pri čemu se ne gubi na efikasnosti kontrole kretanja partnera zbog odsustva bola, naprotiv, kontrola bolom je relativna, a kontrola  održavanjem nestabilnosti partnera preko krute veze koja se ostvaruje polugom, ne zavisi od toga ko je UKE.

Uspešnost je u veštini da kretanje svog centra prenesemo na partnera, na isti način, na koji to činimo sa bilo kojim delom svog tela.

U aikido filozofiji i praksi se ne pojavljuje pojam protivnika, već partnera koji nam, kao i mi njemu, tokom vežbanja, pomaže da  napredujemo u veštini uklapanja i kontrole, razvijanju osećaja za pravovremenost, odmerenost i kretanje.

 

Vrhunsko zadovljstvo predstavlja razmena energije, u kojoj, iako postoji napad i njegova neutralizacija, nema negativnih osećanja, već samo zajedničko traganje za napretkom.

Za mene je aikido, put beskonačnog, sveopšteg, fizičkog i duhovnog usavršavanja, igra čija lepota donosi osećaj mira i harmonije. “  – Jelena Vrzić 6th DAN Aikikai Hombu Dojo

AIKIDO – PUT MIRA, HARMONIJE I LJUBAVI

 

 

AIKIDO – PUT MIRA, HARMONIJE I LJUBAVI

Put ratnika je često shvaćen kao sredstvo da se ubijaju i uništavaju drugi. Udariti, povrediti ili uništiti je najveći greh koji ljudsko biće može da učini.  Izvorni put ratnika podrazumeva sprečavanja ovoga- to je put mira, harmonije i ljubavi…

Cilj borilačkih veština je da se usavrše telo i duh (kokoro).Fizički trening je aspekt koga je većina vežbača jedino svesna. Medjutim, fizička snaga predstavlja samo spoljašnju veštinu i čak nije neophodna za glavni cilj borilačkih veština. Najniži nivo u borilačkim veštinama je mogućnost da se suparnik pobedi primenom fizičke snage. Sledeći nivo je mogućnost da se protivnik pobedi bez upotrebe grube snage, dok je najviši nivo nekorišćenje sile, jer možete da promenite situaciju tako da nema konflikta, kada niko i neće želeti da vas napadne. Tako je najviši cilj borilačkih veština razvijanje sopstvenog duha, srca i duše (Duh-misao,srce-telo,duša-emocije).

 Prema mišljenju Moriheja Uešibe „Aiki je tok prirode, životna sila i univerzalni princip koji harmonizuje i ujedinjuje sve stvari“…Tako učenje aikidoa, nije samo težnja ka borilačkim veštinama već i način da se istraže dublji nivoi svesnosti nas samih i sveta oko nas… „ Iskreno vežbajte aikido i sve loše misli i dela prirodno će nestati. Svakodnevni trening omogućava da vaša unutrašnja božanstvenost sve više sija. Ne razmišljajte da li drugi čine dobro ili loše. Ne kalkulišite i budite prirodni. Predajte svoje srce aikidou i ne kritikujte druge učitelje i tradicije. Aikido sve obrgljava i pročišćava.

 Harmonija – Suština Aikija     

 “Osnovna priroda aikija je harmonija. Medjutim, tek nakon dugotrajne i uporne vežbe možete da postanete svesni principa harmonije. Kroz vežbu shvatate i značaj drugih principa koji su neophodni za iznošenje harmonije, a to su poštovanje, ljubav, predusretljivost, strpljenje i opraštanje. Podupirač stvaranja je harmonija. Ljude sa kojima vam je teško da budete od posmatrajte kao svoje partnere od kojih možete da naučite i to je prvi korak savladavanju negativnih emocija i ideje neprijatelja u vama. Ono što treba da uradite je da negativnu energiju preobratite u stvaralačku i pozitivnu. Bitno je da zapamtite da u stvaranju harmonije ne treba da izbegavate ili isključite bilo koji oblik negativetita. Harmonija je spajanje dve krajnosti i njihovo dovodjenje u balans. …

Vežbanje aikidoa ne podrazumeva samo težnju za borilačkim veštinama, već je to i način da se traže dublja značenja svesnosti samoga sebe i sveta oko nas. Medjutim, aiki se ne može predstaviti samo rečima jer je on demonstracija složenog kanona prirode, a pošto priroda najbolje može da se razume kroz osećaj, isto je i sa aikijem koji je tok prirode…”Preuzeto iz knjige „Aikido učenje Moriheja Uešibe

 

Potraga za odogovorom na pitanje šta je aikido…

        Potraga za odogovorom na pitanje šta je aikido dovela me je do zaključka, da ono kao takvo nije dobro postavljeno, te da potpuni odgovor na njega niko nemože dati, kao što ne postoji univerzalan odgovor na pitanje šta je sreća ili ljubav, iako ih je svako iskusio.

Postoji bezbroj odgovora ukoliko se postavi pitanje: Šta je za tebe aikido?

Pravi odgovor nalazi se u ličnim iskustvima sa kojima se susrećemo, kako u toku vežbanja, tako i u svim sferama života u razmišljanjima koja nam rešavaju probleme u osećanjima koje nas prožimaju u pokušaju da stvorimo harmoniju u sebi i oko sebe.

Bavljenje aikidoom, zapravo je traganje za odgovorom na ovo pitanje. Stoga se javila potreba za razmišljanja na temu…

Jelena Vrzić instruktor 6. Dan Aikikai Hombu Dojo