Šta je dojo?

 

Dojo je japanska reč za mesto na kome se vežba, medjutim to ne podrazumeva samo salu ili teren na kome se obavljaju fizičke aktivnosti.

Dojo treba imati i duhovnu dimenziju koja vežbanju daje karakter edukacije, usavršavanja, t.j. izučavanja nečega čime se bavimo. U japanskom mentalitetu je da pri svakoj aktivnosti  čovek bude potpuno posvećen onome čime se bavi.

Na taj način ta aktivnost povratno utiče na njega, da sagleda sebe na novi način, izgradi disciplinu i dostigne visok nivo veštine, neprekidno napredujući, kako telesno tako i duhovno.

U Dojo-u treba da postoji atmosfera poštovanja i smirenosti, poput čoveka koji ide odredjenom stazom znanja (izučavanja), što je prevod reči “do”.

Mesto koje možemo nazvati “čelom” sale, u Dojo-u se naziva “šomen”. Pri ulasku u Dojo, iskazujemo poštovanje, (to je naše svetilište znanja, veštine, duhovnog napretka i zdravlja), naklonom u klečećem položaju (seiza) pri čemu smo okrenuti prema šomenu. Sam čin naklona u nama stvara potrebu da onome što radimo budemo posvećeni, a prema osobama sa kojima vežbamo stvorimo odnos saputnika pri napredovanju na zajedničkom putu.

Zbog svega navedenog Dojo uvek treba da bude čist i uredan, o čemu se sa osećanjem  časti brinu svi koji ga koriste. Dojo čistimo i uredjujemo iz lične želje da mesto na kome učimo i vežbamo bude što lepše, čime i mi sami lakše dolazimo do rezultata.

Aktivnosti u Dojo-u bi trebale biti takve da ne narušavaju njegovu harmoniju i duhovnost. Zbog toga se najčešće u njemu obavlja samo jedna i vrlo mali broj aktivnosti povezani na odredjeni način.

Nastanak Aikidoa

Razumevanju Aikidoa može doprineti saznanje o njegovom nastanku, koji se ne može odvojiti od biografije njegovog osnivača Moriheja Uešibe. Priča počinje 14. decembra 1883. godine, kada se u gradu Tanabeu, prefakture Vakajama, rodio Morihei, sin vođe jedne od političkih stranaka u svom mestu. Pored verbalnih duela sa svojim suparnicima, Moriheijev otac je bio i fizički napadan, što u to vreme i nije bila retkost. Kao dete, Morihei Uešiba je često prisustvovao takvim situacijama i u svojoj nemoći da pomogne ocu, zaklinjao se da će sve to jednog dana promeniti. Onoga dana kada bude postao snažan. U tim ranim danima njegovog detinjstva treba tražiti početni impuls, motiv koji je bio presudan, kako za njegov život, tako i na rađanje Aikidoa. Uprkos bolešljivosti, zahvaljujući izuzetno jakoj volji i redovnom vežbanju, ovaj prvi zavet biva ispunjen. Postao je toliko snažan da su po okolini kružile priče o njegovoj snazi. Umesto tih priča, dovoljno je reći da je u svojih 158 cm telesne visine (što je i za Japance oniži rast) uspeo da ugradi preko 80 kg mišićavog tela. Continue reading “Nastanak Aikidoa”

Istorijat kluba “Jovica Stanojević”

Jedan od prvih Aikido klubova u Srbiji bio je ‘Partizan’. Blizu dve decenije ovaj klub je razvijao tehniku i ideju Aikidoa u prostorijama ’Društva za telesno vaspitanje i rekreaciju Partizan’ na Dedinju.

Iz tog matičnog kluba najstariji članovi početkom osamdesetih godina počinju da osnivaju svoje klubove, ali nastavljaju saradnju stvarajući prvu Aikido organizaciju na ovim prostorima – ’Aikido društvo Beograd’. Predsednik ovog društva bio je Jovica Stanojević. Continue reading “Istorijat kluba “Jovica Stanojević””