Iako postoji podela i sistematizacija vežbi koji se određenim redosledom primenjuju na treningu Aikidoa, njihov značaj ni u kom slučaju ne može biti manji od onih koje se izvode u glavnom delu treninga, jer predstavljaju njegov sastavni deo.
Pripremne vežbe u Aikido treningu podrazumevaju pripremu lokomotornog aparata za predstojeće napore. One imaju preventivnu i zdravstvenu ulogu, a čini ih sistem vežbi oblikovanja koje nazivamo ’aiki taiso’. Iako po svojoj formi podsećaju na vežbe oblikovanja koje se primanjuju gotovo u svim sportskim granama, ove vežebe se izvode sa istom koncentracijom i tehnikom disanja, kao u uvodnom delu treninga. Pored ovoga, aiki taiso od drugih, sličnih, vežbi oblikovanja izdvajaju vežbe koje na poseban način utiču na zglobove na rukama i nogama. Većina samih tehnika zahvata izvodi se upravo kao masaža i razgibavanje pomenutih zglobova. Najčešće se koriste pokreti veoma sličnim onima u samom zahvatu, s tim što vežbač sam dozira intenzitet poluge u zavisnosti od razgibanosti. Pored istezanja zglobnih veza, što doprinosi boljoj cirkulaciji i prokrvljenosti, ove vežbe takođe jačaju zglob i smanjuju mogućnost povrede kod uvežbavanja određenih tehnika.
Ono što još čini pripremu za glavni deo treninga, a njen je sastavni deo, jesu kretanja – tai sabaki. Doslovno prevedeno ’tai sabaki’ znači ’kretanje tela’, a odnosi se na razne vrste koraka, iskoraka i okreta. Gornji deo tela je pritom, uspravn i miran, a težište se pomera u horizontalnoj ravni, bez oscilacija. Kretanje se vrši u počučnju, a vežbač se trudi da sve vreme zadrži stabilnost kukova. Tai sabaki se takođe uvežbava i sa odgovarajućim koordinisanim pokretima ruku, kao što su šihogeri – sečenje u četiri pravca, tenkangeri – sečenje iz okreta, itd. Osnovna kretanja u Aikidou su:
– irimi ili fumu komi (irimi, fumi comi)
– cugi aši (tsugi ashi)
– okuri aši (okuri ashi)
– ajumi aši (ayumi ashi)
– ten šin (ten shin)
– kaiten (kaiten)
– tenkan (tenkan)
– uširo tenkan (ushiro tenkan)
– irimi tenkan (irimi tenkan).
Prvih pet su pravolinijska, a ostala četri kružna kretanja. Sve druge varijante izvedena su kombinacijom osnovnih kretanja. Ona ne postoje sama za sebe, već su preuzeta iz tehnika i kao takva se uvežbavaju.
Pored navedenih, u ’tačivazi’ (tachi waza, u značenju ’na nogama’), postoje i za Aikido specifična kretanja na kolenima ’suvarivaza’ (suwari waza), koja su karakteristična za tradicionalni način ponašanja u kući (zatvorenom prostoru), a čine ih:
– šiko (’shikko’ kretanje napred)
– uširo šiko (’ushiro shikko’ kretanje nazad)
– irimi tenkan (’irimi tenkan’)
– kaiten (’kaiten’).
Suvarivaza ima veliki značaj za stvaraje osećaja kretanja kukova, koji je esencijalan za pravilnu tehniku, u bilo kom položaju.
Padovi – ukemi, su još jedan element Aikidoa, koji se vežba u pripremnoj fazi treninga. Pored toga što predstavljaju pogodno sredstvo za ’zagrevanje’, njihova glavna uloga je prevencija od povređivanja, u toku, ili na kraju izvođenja tehnike. Zato, da bi uvežbavanje tehnike bilo moguće, neophodno je, najpre, dobro uvežbati padove. Oni predstavljaju način da se izbegne udarac, ili ublaži dejstvo određenog bacanja, uz udaljavanje od partnera. Kao takvi, padovi predstavljaju svojevrsnu tehniku odbrane. Postoji nekoliko vrsta padova sa svojim varijantama, koji se definišu na osnovu pravca u kojem se pad izvodi:
– mae ukemi (’mae ukemi’, pad napred)
– uširo ukemi (’ushiro ukemi’, pad nazad)
– joko ukemei (’yoko ukemi’, pad u stranu).
Milan Ilić instruktor 4. Dan Aikikai Hombu Dojo